03. JUL 2009.

SADRZAJ

• U PRISUSTVU TADICA I PAPULJASA BICE OTVOREN HELENSKI FOND
• PAPULJAS I DJILAS O SARADNJI BEOGRADA I ATINE
• PAPULJAS OBISAO KULU NEBOJSA
• PARLAMENTARNA I EKONOMSKA SARADNJA OD NAJVECEG PRIORITETA
• POZIV GRCKIM PRIVREDNICIMA DA INVESTIRAJU U SRBIJU
• SRBIJA I GRCKA POTPISALE UGOVOR VREDAN 6,1 MILION EVRA
• VARVICIOTIS: BEZ USPORAVANJA PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA
• JEREMIC: POLJSKA PODRSKA SRBIJI
• BATAKOVIC PREDAO AKREDITIVNA PISMA SARKOZIJU
• TADIC UPUTIO TELEGRAM SAUCESCA MALDENOVOJ PORODICI
• MILETIC NA PRIMOPREDAJI DUZNOST KOMANDANTA NATO ZA EVROPU
• AMBASADOR POPOVIC I DZOANA ZA VECU SARADNJU DVE ZEMLJE
• VORDSVORT KOD PAJTICA I EGERESIJA
• TADIC RAZGOVARAO SA BARADEJEM O VINCI I DRUGIM PROJEKTIMA
• CVETKOVIC I EL BARADEJ - SAGLASNOST O PROSIRENJU SARADNJE
• POTPISAN DODATNI PROTOKOL O SARADNJI SRBIJE I MAAE
• POTPISAN PROTOKOL O NESIRENJU NUKLEARNOG NAORUZANJA
• SIKORSKI: NESLAGANJE OKO KOSOVO NE OMETA PODRSKU SRBIJI
• BILSTROM: SREDINOM JULA PREDLOG EK O VIZNOJ LIBERALIZACIJI
• VLADA SE PRIDRUZILA TADICEVOM STAVU O IZBORIMA NA KIM
• PREISPITIVANJE PRIZNAVANJA KOSOVA ZAVISI OD STAVA MSP
• KRASNICI: U TOKU RAD NA USPOSTAVLJANJU DIPLOMATSKIH ODNOSA
• TACI OZNACIO POCETAK ZETVE
• KAJDANOU: KOSOVO IMA PRIJATELJE U MEDJUNARODNOJ ZAJEDNICI
• PRVI HRVATSKI KONTINGENT U MISIJI KFOR NA KOSOVU

BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Helenski fond u Beogradu bice svecano otvoren sutra multimedijalnom izlozbom o nezakonitoj trgovini antikvitetima pod nazivom "Ukradena istorija", u prisustvu predsednika Srbije i Grcke, Borisa Tadica i Karolosa Papuljasa, najavio je danas predsednik Fonda Georgios Babinjotis. Babinjotis je istakao da je Helenski fond treba da bude most kulture izmedju Srbije i Grcke i dodao da njihova zelja nije samo da promovisu grcku kulturu, vec da pronadju zajednicke elemente kultura dve zemlje uz aktivno ucesce srpskih umetnika. On je kazao da je razgovarao sa predstavnicima vise ustanova kulture u Srbiji sa ciljem unepredjenja medjusobne saradnje i prvenstveno izrazio zelju za saradnjom sa univezitetima u Srbiji, s obzirom da clanove Upravnog odnora Fonda cine iskljucivo profesori grckih fakulteta. Babinjotis je rekao da Helenski fond postoji vec 15 godina i svoje filijale ima u Berlinu, Aleksandriji, Odesi, Trstu, Melburnu, kancelarije u Briselu, Vasingtonu, Lindonu i Becu, a na Balkanu u Bukurestu, Sofiji, Tirani, a od novembra i u Beogradu. On je podsetio da je Helenski fond u Beogradu zapravo poceo rad u novembru, u martu su poceli kursevi grckog jezika, koje pohadja 180 ucenika, a u aprilu organizovana je i prva izlozba "Svetlosti i senke na Balkanu", na kojoj je svoje fotografije predstavilo osam autora iz razlicitih balkanskih zemalja. Sledeci veliki projekat Helenskog fonda vezan je za aktuelni problem trgovine antikvitetima i ukradenim starinama, koji nije karakteristican samo za Grcku, vec postoji i u Iraku, Avganistanu, Turskoj, Kambodzi. Izlozba, koja ce za posetioce biti otvorena od 6. jula do 30. septembra, za cilj ima da kroz fotografije, kopije originalnih predmeta i interaktivne igre, pokaze veliki znacaj nasledja i veliku stetu koju cini kradja i trgovina antikvitetima, objasnio je Babinjotis. Profesor klasicne arheologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Atini Vasilis Lambrinodakis istakao je da nezakonit promet starinama predstavlja veliki gubitak u poznavanju sopstvene proslosti i vrstu kradje istorije. Postavka je u Beograd preneta iz zgrade Evropskog parlamenta u Briselu, a do sada je predstavljena u Nikoziji, Atini, Trstu, Lisabonu i Dablinu. Sledece odrediste joj je Univerzitet u Vasingtonu.

BEOGRAD, 2. jula 2009. (Beta) Grcki predsednik Karolos Papuljas i gradonacelnik Beograda Dragan Djilas razgovarali su danas o saradnji Beograda i Atine i obisli Univerzitetsko selo i grcke sportiste koji ucestvuju na beogradskoj Univerzijadi, saopsteno je iz Skupstine grada. Djilas je, kako se navodi u saopstenju, upoznao grckog predsednika sa naporima grada da jubilarna 25. Univerzijada bude organizovana po najvisim standardima. Papuljas se upisao i u spomenknjigu Beograda u koju su utiske o glavnom gradu upisali svi svetski drzavnici koji su od 1936, kada je ta knjiga ustanovljena, posetili Beograd. Grcki predsednik i Djilas su sa delegacijama obisli Univerzitetsko selo gde su ih docekali predsednik Svetske studentske sportske organizacije Dzordz Kilijan i drugi zvanicnici.

BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Predsednik Grcke Karolos Papuljas, koji boravi u trodnevnoj poseti Beogradu, obisao je danas Kulu Nebojsa na Beogradskoj tvrdjavi, u kojoj je, u vreme turske vladavine, bio zatvoren i pogubljen grcki pesnik Riga od Fere. Papuljas je Kulu obisao u pratnji srpskog ministra kulture Nebojse Bradica. Grcka vlada izdvojila je 1,4 miliona evra za obnovu kule izgradjene 1460. godine, kako bi ovaj istorijski spomenik dobio izlozbeni prostor. Radovi na Kuli Nebojsa poceli su pre mesec dana, skidanjem spoljasnjeg sloja fasade. Predvidjeno je da budu obnovljeni sama kula, priobalni bedem i Vodena kapija. Kako je predvidjeno, Kula Nebojsa ce dobiti i izlozbeni prostor sa cetiri nivoa povezana stepenistem, a ceo jedan sprat bice posvecen grckom pesniku i nacionalnom heroju Rigi od Fere. Kulu Nebojsa, koja je podignuta kako bi stitila ulaz u Dunavsko pristaniste, Turci su koristili kao tamnicu, u kojoj je, pored mnogih Srba, 1978. pogubljen i Riga od Fere. Kula Nebojsa je poslednji put restaurirana 1963. godine. Ona ima osmougaonu osnovu i pet nivoa, a na svakom od njih nalazi se po sest otvora za topove.

BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Predsednica Skupstine Srbije Slavica Djukic - Dejanovic i predsednik Grcke Karolos Papuljas slozili su se danas u Beogradu u oceni da je od najveceg prioriteta dalja i sto intenzivnija saradnja na parlamentarnom i na ekonomskom nivou, jer bi to dovelo do brze integracije Srbije u EU i produbljivanja tradicionalno dobrih odnosa dveju zemalja. U saopstenju republickog parlamenta navedeno je da je Djukic - Dejanovic primila u Domu Narodne skupstine predsednika Republike Grcke, koji boravi u zvanicnoj poseti Srbiji i da su glavne teme razgovora bile politicki i ekonomski odnosi dveju drzava i buduce intenziviranje parlamentarne saradnje. Papuljas je, izrazavajuci punu podrsku naporima Srbije da sacuva suverenitet i teritorijalni integritet, naglasio i da je bitno obezbediti pravo srpske manjine, kao i ocuvanje kulturnog nasledja Srba na Kosovu i Metohiji. Papuljas je izrazio punu podrsku integracijama Srbije u EU i uverenje da ce do kraja godine biti pozitivno reseno pitanje liberalizacije viznog rezima prema Srbiji. Djukic - Dejanovic je zahvalila Papuljasu na principijelnom stavu Grcke, koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije, istakavsi da je od izuzetne vaznosti cinjenica da se pitanje resenja statusa juzne pokrajine izmestilo iz politickog u okvir medjunarodnog prava.

BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljevic pozvao danas grcke privrednike da investiraju u srpsku privredu, posebno ukazujuci na mogucnost da grcke privrede iskoristi sporazum Srbije o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Milosavljevic je na Srpsko-grckom poslovnom forumu, koji je danas odrzan u hotelu "Hajat", rekao da u vremenu kada je i Srbiju i Grcku zahvatila svetska ekonomska kriza privredna saradnja dve zemlje dobija na znacaju, i pored toga sto se oseca pad u spoljnotrgovinskoj razmeni dve zemlje. On je rekao da su strane direktne investicije u prvom tromesecju ove godine iznosile oko 826 miliona dolara, dok je u prosloj godini priliv iznosio oko 2,7 milijardi dolara. Ministar je podsetio da je u cilju ublazavanja efekata svetske ekonomske krize Vlada Srbije krajem prosle godine usvojila prvi set mera za podsticanje domace stednje i trgovanja na berzi, a kasnije i dodatne mere za posticanje kreditne aktivnosti i nastavak realizacije izgradnje Koridora 10. Milosavljevic je rekao da bi Srbija u cilju podizanja privredne aktivnosti u vremenu krize morala da pospesi podizanje konkurentnosti proizvoda i trzista, da jaca modernizaciju infrastrukture i razvoj privatnog sektora i preduzetnistva. On je rekao da ostvarivanje tih ciljeva u velikoj meri moze doprineti i bolje koriscenje prednosti koje pruza CEFTA sporazum, kao i sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Turskom. Ministar je posebno ukazao na mogucnost da grcki privrednici osnuju zajednicka preduzeca na srpskoj teritoriji radi izvoza u Rusiju po povoljnim uslovima jer Ugovor o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije omogucava oslobadjanje od carina gotovo 98 odsto artikala. On je naveo da je Srbija u prosloj godini uvezla iz Grcke robu u vrednosti oko 287,6 miliona dolara i to mahom juzno voce, profile od obojenih metala, cigarete i lekove, a najvise je izvozila rafinisani secer, polietilen, bakar, otpatke od gvozdja i celika i neke vrste hartije. Prema podacima Narodne banke Srbije, kako je Milosavljevic rekao, Grcka je od 2.000 do 2008. godine u novcu investirala oko 1,7 milijardi dolara sto je svrstava na drugo mesto posle Austije po vrednosti investicija u Srbiju, a vec u prvom kvartalu 2009. godine Grcka direktna neto ulaganja u novcu iznosile su svega 11,2 miliona dolara. Grcki kapital u Srbiji je prisutan u razlicitim segmentima, pre svega u bankarstvu u telekomunikacijama, prehrambenoj industriji, industriji cementa, energetici, trgovini, informacionim tehnologijama, naveo je Milosavljevic. On je rekao da je u ovoj godini poceo veoma ambiciozan projekat izgradnje infrastrukture na panevropskom Koridoru 10 i pozvao grcke privrednike da ucestvuju u ovom projektu angazovanjem svojih gradjevinskih firmi jer je taj koridor veoma znacajan zato sto povezuje zapad sa jugom Evrope. Ministar je ponovo pozvao grcke privrednike da ucestvuju investicijama posebno u oblasti energetike i turizmu. Srpsko-grckom ekonomskom forumu prisustvovali su predsednik Grcke Karolos Papuljas, premijer Srbije Mirko Cvetkovic i brojni predstavnici grckih i srpskih kompanija.

BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Predstavnici vlada Srbije i Grcke potpisali su danas ugovor o realizaciji prve faze projekta naucno-istrazivacke i obrazovne racunarske mreze jugoistocne Evrope (SEElight) kojim ce naucne i obrazovne ustanove Srbije biti povezane na akademsku mrezu Evrope. Ugovor vredan oko 6,1 miliona evra potpisali su ministarka za telekomunikacije Jasna Matic i zamenik ministra spoljnih poslova Grcke Varviciotis, u prisustvu premijera Srbije Cvetkovica i predsednika Grcke Papuljasa. Maticeva je rekla da se radi o prvom ugovoru u okviru Helenik plana grcke vlade za Balkan, pri cemu ce, od 6,1 miliona evra, Grcka obezbediti 4,9, a Srbija oko 1,2 miliona evra. Ugovor se sastoji iz tri dela, od kojih se prvi deo odnosi na nadzor i upravljanje projektom, u iznosu od 310.000 evra. Drugi ugovor odnosi se na zakup opticke infrastrukture za povezivanje sa grckom akademskom mrezom preko Mekedonije i sa Evropskom unijom preko Madjarske, a vrednost tog ugovora je oko pet miliona evra. Treci deo ugovora odnosi se na nabavku mrezne opreme u iznosu od oko 700.000 evra, a rok za zavrsetak projekta je jun 2011. godine, rekla je. Prema njenoj oceni, ovo je prilika za nase naucne radnike da povezivanjem sa naucnim i obrazovanim institucijama u Evropi lakse konkurisu za projekte i saradjuju sa kolegama i medjusobno razmenjuju ideje. U projekat je ukljuceno sest zemalja - Makedonija, Albanija, Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina i Bugarska, rekla je Maticeva. Varviciotis je naveo da je citav projekat vredan vise od 20 miliona evra, od cega ce grcka vlada obezbediti oko 80 odsto sredstava, a ostatak druge zemlje ucesnice u projektu.

BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Zamenik ministra spoljnih poslova Grcke Militijadis Varviciotis izjavio je danas da Srbija ne treba da bude kaznjena usporavanjem procesa evropskih integracija i istakao da treba da padnu i poslednje rezerve clanica Evropeke unije za prijem Srbije u tu organizaciju. U uvodnom izlaganju na otvaranju srpsko-grckog poslovnig foruma, Varviciotis je istakao da Srbija igra veoma vaznu ulogu u obezbedjivanju stabilnosti na Balkanu i doprinosi razvoju saradnje u regionu. "Mesto Srbije je u EU', naglasio je Varviciotis i ponovio da ce Grcka podrzati Srbiju na njenom putu u EU i drugim evropskim integracijama. Zamenik sefa grcke diplomatije istovremeno je izrazio uverenje da ce Srbija do kraja godine uspeti da obezbedi viznu liberalizaciju za njene gradjane za ulazak u Uniju. Govoreci o ekonomskim odnosima dve zemlje, Varviciotis je podsetio da je u proteklih osam godiina Grcka investirala u srpsku privredu vise od dve milijarde dolara, po cemu se nalazi na drugom mestu, iza Austrije, po direktnim stranim investicijama i dodao da je to omogucilo otvaranje oko 27.000 novih radnih mesta. U tom periodu otvoreno je vise od 200 mesovitih srpsko-grckih preduzeca, a oko 250 firmi su pretezno sa vecinskim grckim kapitalom, dodao je Varviciotis. On je izrazio uverenje da ce u predstojecem periodu doci do jacanja privredne saradnje dve zemlje, a posebno u oblasti energetike i izgradnji infrastrukture, podsecajuci da je grcka vlada iz Helenik plana za Balkan izdvojila oko 500 miliona evra do 2011. godine. Zamenik sefa grcke dipolmatije podsetio je i da je grcka vlada nedavno odobrila 87,7 miliona evra za izgradnju juznog kraka Koridora 10 kroz Srbiju, kao i da ce Grcka, zajedno sa drugim evropskim finasijskim institucijama, ucestvovati u obezbedjivanju jos 12,3 miliona evra, koje ce takodje biti ulozene u tu saobracajnicu.

VARSAVA, 2. jula (Tanjug) - Srbija ima punu podrsku Poljske za liberalizaciju viznog rezima i ubrzanje procesa evropskih integracija, receno je danas u Varsavi na konferenciji za novinare, nakon sastanka ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremica i sefa poljske diplomatije Radoslava Sikorskog. Sikorski je potvrdio da Poljska i Srbija imaju tradicionalno odlicne odnose i da zvanicna Varsava podrzava teznje Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana da se prikljuce Evropskoj uniji. Jeremic je istakao da Srbije sa Poljskom nema drugih otvorenih pitanja osim jednog, a to je buduci status Kosova i Metohije, i naglasio da ni danas nije doslo do priblizavanja stavova po tom pitanju. Ministar Jeremic se, tokom posete Varsavi, sastao i razgovarao i sa zamenikom premijera i ministrom ekonomije Valdemarom Pavlakom i predsednikom Donjeg doma poljskog parlamenta Bronjislavom Komorovskim.

PARIZ, 2. jula (Tanjug) - Ambasador Srbije u Francuskoj, dr Dusan Batakovic, predao je danas u Jelisejskoj palati akreditivna pisma francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju, saopstila je srpska ambasada u Parizu. U kracem razgovoru, evocirani su rezultati nedavne, veoma uspesne posete predsednika Srbije Borisa Tadica Parizu i naglasena snazna podrska Francuske evropskom putu Srbije. Batakovic je istakao vaznost jacanja francusko-srpskih odnosa i podvukao znacaj predstojece Sarkozijeve posete Beogradu. Predsednik Sarkozi je jos jednom potvrdio svoju spremnost da se odazove pozivu predsednika Tadica i uskoro poseti Srbiju, istice se u sasopstenju.

BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadic uputio je danas, u svoje licno ime i u ime gradjana Srbije, telegram saucesca porodici preminulog americkog glumca i naseg sunarodnika Karla Maldena. Predsednik Srbije istakao je u telegramu da odlazak Maldena predstavlja veliki gubitak ne samo za njegovu porodicu i prijatelje, vec i za svetsku filmsku umetnost. Malden je rodjen u Indijani 22. marta 1912. godine kao Mladen Sekulovic. Glumio je u velikom broju filmova, a dobitnik je najveceg priznanja u toj oblasti Oskara (1951.) za ulogu u filmu "Tramvaj zvani zelja".

BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Nacelnik Generalstaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletic prisustvovao je danas, u belgijskom gradu Monsu, ceremoniji primopredaje duznosti vrhovnog komandanta NATO za Evropu. Admiral Dzejms Stavridis preuzeo je duznost vrhovnog komandanta NATO za Evropu od generala Dzona Kredoka, objavljeno je na internet stranici Vojske Srbije. Ceremoniji su prisustvovali nacelnici generalstabova Belgije, Hrvatske, Danske, Estonije, Francuske, Grcke, Rumunije, Albanije, Austrije i Bosne i Hercegovine, kao i zamenici nacelnika generalstabova Ceske, Nemacke, Luksemburga, Slovenije i Holandije.

BUKUREST, 3. jula 2009. (Beta) Predsednik rumunskog Senata Mircea Dzoana i ambasador Srbije u Bukurestu Zoran Popovic ocenili su danas da je sada dobar trenutak za ponovno pokretanje saradnje dve zemlje, saopstila je pres sluzba Senata. Dzoana je naveo da je "u teskim vremenim, u teskom kontekstu kroz koje prolaze zemlje regiona, resenje da se izadje sa kreativnim idejama, da se prosiri spektar razgovora, da se izadje iz blokade starih tema". U razgovoru je istaknuto da postoji potencijal za "sadrzajnu ekonomsku saradnju, a ne samo na nivou politickih izjava o podrsci", navodi se u saopstenju Senata rumunskog parlamenta. Dunavska inicijativa Rumunije i Austrije, koja je dobila podrsku i Evropske komisije, takodje je oblast saradnje kao i projekti o poboljsanju infrastrukture na relaciji TemisvarBeograd. Novi Evropski parlament u kojem predstavnici Rumunije, nezavisno od politickih partija kojima pripadaju, imaju svoj znacajan glas, jeste jos jedna mogucnost saradnje. Dzoana je rekao da je "doslo vreme da se obnove veze sa susedima", jer "se ne deluje kao region" vec "izolovano, haoticno, bez strategije". "Da bismo bili kredibilniji potrebno je da se predstavimo jedinstvenijim", dodao je on. Ambasador Popovic se pre dva dana sastao i sa predsednikom komisije za spoljnu politiku Senata rumunskog parlamenta Titusom Korlacanuom. Srpski ambasador predao je 25. maja akreditivna pisma rumunskom predsedniku Trajanu Baseskuu. Tom prilikom Basesku je potvrdio stalnu podrsku svoje zemlje Srbiji na putu evropskih integracija i naveo da Bukurest nece priznati nezavisno Kosovo.

NOVI SAD, 3. jula (Tanjug) - Britanski ambasador u nasoj zemlji Stiven Vordsvort razgovarao je danas u Novom Sadu s najvisim pokrajinskim funkcionerima o bilateralnim vezama Srbije i Velike Britanije, aktuelnim privrednim i drustvenim prilikama u Vojvodini i o - "Egzitu". Predsednik Izvrsnog veca Vojvodine Bojan Pajtic upoznao je britanskog diplomatu s merama pokrajinske vlade usmerenim ka smanjenju nezaposlenosti i ozivljavanju privrede i zahvalio se za pomoc koju je britanski javni servis uputio RTV Vojvodina. Tokom razgovora je konstatovano da medjunarodni muzicki festival na Petrovaradinskoj tvrdjavi, koji ce trajati od 9. do 12. jula, spada u red vrhunskih priredbi tog zanra. Godinama na "Egzit", od stranih gostiju, najvise dolaze upravo Britanci, a ocekuje se da ce ih ovoga puta biti desetak hiljada. Sa ambasadorom Vordsvortom se sastao i predsednik Skupstine Vojvodine Sandor Egeresi.

BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarao je danas sa generalnim direktorom Medjunarodne agencije za atomsku energiju Mohamedom El Baradejem o neophodnosti dalje realizacije odobrenih projekata iz oblasti medicine i poljoprivrede. Predsednik Srbije i El Baradej su se posebno osvrnuli na projekat "Vind" u Vinci, saopstila je iz pres-sluzba predsednika. Tadic je izrazio nadu da ce saradnja biti produbljivana u buducnosti i zahvalio se prvom coveku ove medjunarodne agencije na tehnickoj pomoci u realizaciji vise projekata u Srbiji. Sastanku je prisustvovao i potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnoloski razvoj Bozidar DJelic.

BEOGRAD, 3. juli (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovic i generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradej konstatovali su danas da je neophodno nastaviti aktivnosti na sprovodjenju odobrenih projekata, posebno projekta "Vind" u Vinci. Oni su se saglasili, takodje, da je potrebno prosiriti oblasti saradnje, pre svega, na projekte iz medicine i poljoprivrede, saopstila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Premijer Cvetkovic je istakao da je dosadasnja saradnja sa Medjunarodnom agencijom za atomsku energiju bila dobra i izrazio zahvalnost na tehnickoj pomoci u realizaciji vise projekata u Srbiji. Sastanku su prisustvovali i potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnoloski razvoj Bozidar DJelic, ministar rudarstva i energetike Petar Skundric i ministar zastite zivotne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulic.

BEOGRAD, 3.juli 2009. (Beta) Potpisivanjem Dodatnog protokola sa Medjunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE), uz vec postojeci Sporazum o vrsenju nuklearnih inspekcija, Srbija od danas unapredjuje saradnju i aktivnije se ukljucuje u rad agencije. Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnoloski razvoj Bozidar Djelic, i direktor MAAE Mohamed ElBaradej potpisali su Protokol koji, po oceni obojice potpisnika, dokazuje za medjunarodna zajednica moze da racuna na Srbiju u sprecavanju proliferacije i zajednickoj borbi protiv nuklearnog terorizma. Potpisivanje dokumenta znaci, rekao je Djelic, da je Srbija od danas otvorena za nuklearne inspekcije "u bilo kom momentu i na bilo kom delu svoje teritorije". Osim potpisivanja dodatnog sporazuma, Djelic i ElBaradej su tokom posete nobelovca Beogradu, razmatrali i dugo godina neresiv problem izmestanja istrosenog nuklearnog goriva iz Vince, i zakljucili da je posao gotovo priveden kraju. Djelic je rekao da od 25 miliona dolara, koliko je potrebno za okoncanje "ciscenja" Vince, ElBaradej je "svojim angazmanom obezbedio pet miliona", i da sada Srbiji nedostaju jos samo dva miliona da zatvori finansijsku konstrukciju projekta. IZmestanje opasnog otpada ocekuje se na jesen 2010.godine. Vinca je zatvorena 1984.godine, i sto duze nuklearno gorivo stoji u njoj, to su bezbednosni rizici i opasnost od sirenja radioaktivnosti veci, rekao je ElBaradej i dodao da ce uloziti dodatne napore da se pomgone Vinci. Djelic i ElBaradej razgovarali su i upotrebi nuklearne tehnologije za nauku i razvoj, u poljoprivredi, i u zastiti kulturne bastine, rekao je domacin. Sef MAAE naglasio je znacaj koriscenja nuklearne energije u medicinskoj dijagnostici i terapriji, pre svega kardiologiji i onkologiji. On je dodao da ce agencije uskoro poslati strucnu ekipu da proceni potrebe Srbije u nuklearnoj medicini.

BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Potpredsednik vlade Srbije Bozidar Djelic i generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamed el Baradej potpisali su danas dodatni Protokol izmedju Srbije i te agencije o nesirenju nuklearnog naoruzanja. Posto Protokol bude ratifikovan u Skupstini Srbije, ova specijalizovana agencija UN pocece sa sprovodjenjem detaljnih kontrola po Srbiji, koje su do sada realizovane samo u Institutu "Vinca". "Srbija je otvorena za inspekciju u bilo kom momentu i na bilo kojoj tacki nase tertitorije, da bismo pokazali da ne postoji bilo kakav program za sirenje nuklearnog naoruzanja", rekao je Djelic na konferenciji za novinare, dodavsi da "razvijanje nuklearnog naoruzanja nikada nije bila politika Jugoslavije ili Srbije". On je kazao da je potpisivanjem Protokola, Srbija u praksi pokazala da je deo medjunarodnih nastojanja da se ojaca kontrola nesirenja nuklearnog oruzja u svetu. Kao jednu od znacajnih tema tokom posete El Baradeja Beogradu, potpredsednik srpske vlade je istakao i izmestanje istrosenog nuklearnog goriva iz reaktora u Vinci. Za taj proces obezbedjeno je 23 od 25 miliona dolara, koliko je potrebno, i to nuklearno gorivo bi trebalo da do kraja 2010. godine bude izmesteno u Rusku Federaciju, naveo je Djelic. On je istakao i da ce, kada nuklearno gorivo bude izmesteno, Srbija biti skinuta sa liste zemalja koje mogu da budu predmet nuklearnog terorizma. Direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej, ocenio je na istoj konferenciji za novinare, da je "Vinca" vec neko vreme "bezbednosni problem" i da je zbog toga potrebno sto pre izmestiti istroseno nuklearno gorivo. "Rizik se povecava sto duze to gorivo stoji u Vinci i ono treba da bude izmesteno sa tog mesta", naveo je El Baradej. On je kazao i da je veoma zadovoljan stepenom saradnje Srbije sa Agencijom za atomsku energiju, dodavsi da cestita ministru Djelicu na upornosti koju pokazuje u vezi sa izmestanjem nuklearnog goriva. "Prosli ste kroz tesko vreme i sada je dosao trenutak za rekonstrukciju i bolju buducnost", zakljucio je sef Medjunarodne agencije za atomsku energiju.

VARSAVA, 2. jula 2009. (Beta) Sef poljske diplomatije Radoslav Sikorski izrazio je danas u Varsavi ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremicu punu podrsku naporima Srbije da udje u Evropsku uniju i naglasio da neslaganje o statusu Kosova na to nema uticaja. "Poljska se ne slaze sa Srbijom o statusu Kosova, ali ce i dalje nastaviti da podrzava evropske aspiracije Beograda", kazao je Sikorski na zajednickoj konferenciji za novinare sa Jeremicem, javljaju poljski mediji. Sikorski je posebno istakao da se Poljska maksimalno angazuje da se, i pre nego sto Srbija udje u porodicu naroda EU, rese prakticna pitanja koja ce olaksati ziteljima Srbije, pre svega mladima, kontakt sa Evropom. "Zato je Poljska bila jedan od potpisnika pisma Evropskoj komisiji u kojem se zahteva vizna liberalizacija za Srbiju. To ima nasu punu podrsku. Moram da kazem da je to jedna od stvari koju prestajem da shvatam. Mi kao EU podrzavamo evropske teznje zemalja zapadnog Balkana a nasa politika viza jos nije u skladu sa nasom deklarisanom politikom", kritikovao je Sikorski sporost vizne liberalizacije.

BON, 3. jula (Tanjug) - Svedski ministar za migracije i azil Tobijas Bilstrom izrazio je ocekivanje da ce Evropska komisija serdinom jula podneti predlog za viznu liberalizaciju za Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. "Sredinom jula Evropska komisija ce izaci sa zakonskim predlogom koji ce omoguciti bezvizni rezim do kraja 2009. godine, za one zemlje koje do tada ostvare potrebne uslove za to. Tu naravno mislim na Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju", rekao je Bilstrom za radio Dojce vele. On je naveo da ocekuje da ce se nakon toga dalja procedura, u odgovarajucim radnim telima Saveta EU, nastaviti i pre letnje pauze. Srbiji, prema njegovim recima, ostaje da sa EK resi pitanja kontrole pogranicne linije sa Kosovom kao i pitanje izdavanja pasosa za gradjane Kosova. "U pitanju su obezbedjivanje adekvatne kontrole pogranicne linije sa Kosovom i izdavanje srpskih pasosa za gradjane Kosova. O ovim pitanjima jos razgovaraju Komisija i vlasti u Srbiji, a svedsko predsednistvo EU pomno prati napredak tih razgovora. Nadamo se da ce se ovo pitanje resiti na vreme kako bi se Srbija pridruzila zemljama koje su oslobodjene viznog rezima", objasnio je svedski ministar. Bilstrom je dodao da svedsko predsednistvo EU priznaje regionalnu dimenziju vizne liberalizacije za Zapadni Balkan, ali i da posebno naglasava cinjenicu da bi sve zemlje u tom procesu trebalo da dobiju bezvizni rezim kada ostvare svoje potrebne uslove za to. "Najvaznije je da se drzimo Mapa puta. One su osnova puta svake zemlje ka viznoj liberalizaciji. Svaka zemlja ima svoje specificne probleme, ali je ispunjavanje uslova zacrtanih jedino u Mapama puta kljuc svega", zakljucio je Bilstrom.

BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Vlada Srbije zakljucila je danas da predstojeci lokalni izbori na Kosovu i Metohiji, zakazani za 15. novembar, nisu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN niti sa ustavnim okvirom za privremenu samoupravu, te da nema uslova da Srbi iz pokrajine ucestvuju na tim izborima. Vlada Srbije se na taj nacin pridruzila ranije iznetom stavu predsednika republike Borisa Tadica da zvanicni Beograd, zbog nepostojanja medjunarodno-pravnih pretpostavki, ne moze da pozove Srbe da izadju na kosovske lokalne izbore. Sa druge strane, Vlada Srbije je zaljucila da je povratak Srba u Kosovsku policijsku sluzbu (KPS) ostvaren u skladu sa primenom Sporazuma od sest tacaka koji je u skladu sa Rezolucijom 1244 i politikom statusne neutralnosti odgovornih medjunarodnih cinilaca. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Ciplic izjavio je posle sednice da Vlada Srbije ocekuje da ce u sredinama juzno od Ibra povratak Srba u KPS doprineti podizanju stepena sigurnosti i uspostavljanju vladavine prava u okvirima Rezolucije 1244. Odbijanjem da pozove Srbe da izadju na novembarske lokalne izbore na Kosovu vlada je izasla u susret ocekivanjima gradjana srpske nacionalnosti koji zive na severu pokrajine. Nacelnik Kosovskomitrovickog okruga Radenko Nedeljkovic podsetio je da su Srbi na Kosovu imali svoje lokalne izbore u maju prosle godine, onda kada su oni odrzani i u ostalim delovima Srbije, i da ne vidi zasto bi sada ucestvovali na izborima koje je raspisuje Pristina. "Stav predsednika Srbije i vlade potpuno je opravdan. Konstituisane su skupstine opstina na Kosovu, a kako mi ne priznajemo drzavu Kosovo, samim tim ne priznajemo ni izbore koje raspisuje vlada u Pristini", rekao je Nedeljkovic. I potpredsednik Skupstine zajednica opstina i naselja Kosova i Metohije Marko Jaksic podrzao je ocenu da ne postoje uslovi za izlazak Srba na lokalne izbore na Kosovu, ali i ocenio da bi Beograd, takodje, trebalo da pozove Srbe koji se nalaze u institucijama Vlade i Skupstine Kosova da iz njih istupe.

BEOGRAD, 3. jula (Tanjug) - Crnogorski premijer Milo Djukanovic izjavio je da je Crna Gora spremna da u parlamentu ponovo pokrene pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova, ako Medjunarodni sud u Hagu eksplicitno oceni da je taj cin Pristine bio nelegalan. "U diskusiji u crnogorskom parlamentu jasno smo rekli da je moguc ponovni razgovor o tom pitanju ako Medjunarodni sud da takav eksplicitan stav. Ali, da budem iskren, takav epilog ne ocekujemo", rekao je Djukanovic u intervjuu za danasnsji "Blic". Djukanovic je istakao da u drzavnoj politici Crne Gore apsolutno postoji svest o odgovornosti za negovanje najboljih medjudrzavnih odnosa sa Srbijom. On je ponovio da Crna Gora odluku o priznavanju jednostrano proglasne nezavisnosti Kosova nije donela naprecac, vec posle dugog i ozbiljnog razmisljanja. "Vise puta smo govorili nasim srpskim prijateljima da nije racionalno da nastavljaju da vode politicke bitke koje su izgubili njihovi prethodnici, jednostavno da ne trose energiju, svoju i politicke javnosti, na pitanjima koja su definitivno dobila epilog, negativan za Srbiju, kao izraz visegodisnje pogresne politike, te da se umesto toga okrenu temi buducnosti Srbije, njenoj evrointegraciji u kojoj i Srbija treba da bude dobitnik", kazao je Djukanovic. Djukanovic je najavio da ce odluka o novom ambasadoru Crne Gore u Srbiji biti doneta "za koji dan" i da se o tome konsultuje sa predsednikom Filipom Vujanovicem, predsednikom parlamenta Rankom Krivokapicem i sefom diplomatije Milanom Rocenom. Premijer Crne Gore je kazao da je problem dvojnog drzavljanstva "bio pred resenjem, ali smo nedavno od Srbije dobili odgovor da ne odustaje od striktne primene resenja sadrzanih u njenim zakonima". "Odgovor na ovaj problem ce se naci, ali treba imati na umu da smo tek tri godine nezavisne drzave, da na ovu temu i u ovoj frazi imamo razlicite interese i da ne mozemo sva otvorena pitanja odjednom zatvoriti", rekao je Djukanovic.

PRISTINA, 3. jula 2009. (Beta) Portparol kosovske vlade Memlji Krasnici rekao je danas da su u toku aktivnosti na uspostavljanju diplomatskih odnosa izmedju Kosova i Crne Gore. "Najznacajnije je da cemo sledecin nedelja uspostaviti diplomatske odnose i da ce to doprineti produbljivanju saradnje i bilateralnih odnosa izmedju nase dve drzave", rekao je Krasnici reagujuci na izjavu crnogorskog premijera Mila Djukanovica o eventualnom preispitavanju odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova. Krasnici je rekao da je Kosovo pozdravilo odluku o priznavanju Kosova koja je na jedan ili drugi nacin bila teska za Crnu Goru. "Mi cemo vrlo brzo uspostaviti i diplomatske odnose. To je doslo kao rezultat zahteva koji su dosli kako iz Pristine takodje i iz Podgorice", rekao je Krasnici.

PRIZREN, 2. jula 2009. (Beta) Premijer Kosova Hasim Taci svecano je danas otvorio sezonu zetve u ataru prizrenske opstine kod sela Pirane. Taci se popeo na kombajn i upravljajuci njime poceo ovaj posao godine, kako ga nazivaju poljoprivrednici. Premijer Kosova je izrazio uverenje da ce ovogodisnja zetva biti bogata jer se ocekuje oko cetiri tone zita po hektaru. "Samo za pocetak zetve Vlada Kosova je izdvojila pola miliona evra. Intervenisacemo po potrebi i naknadno", kazao je Taci. On je podsetio da je ove godine na ime subvencija iz konsolidovanog budzeta za poljoprivrednike izdvojeno 3,2 miliona evra, sto je 40 procenata vise nego lane. To je, prema recima Tacija, jasna poruka o snaznoj podrsci kosovskim poljoprivrednicima i odlucnosti Vlade Kosova da ispuni preuzete obaveze. "Poljoprivrednici ce placati samo 30 odsto od prave cene nafte. Ostalo ce subvencionirati Vlada Kosova. Cena kombajniranja bice 90 evra po hektaru", naglasio je Taci. Na Kosovu je jesenas psenicom zasejano oko 70 hiljada hektara. Od toga blizu 4.000 u prizrenskoj opstini, najvise u privatnom, a samo 200 hektara u drustvenom sektoru.

PRISTINA, 2. jula 2009. (Beta) Odlazeci ambasador SAD na Kosovu, Tina Kajdanou rekla je danas na proslavi americkog Dana nezavisnosti da Kosovo ima snazne prijatelje u medjunarodnoj zajednici ne samo u SAD, vec i u drugim zemljama u Evropi i sirom sveta. "Ovi prijatelji brinu za vas i za pravac koji cete odabrati, a njihov savet je vazan i treba ga ozbiljno i promisljeno uzeti u obzir", rekla je Kajdanou. Ona je navela da je Kosovo nezavisna drzava koja ima pravo da samostalno donosi odluke i istakla da institucije Kosova treba da upamte da im medjunarodni prijatelji mogu pomoci da izbegnu greske koje su i sami pravili. Americka ambasadorka je porucila da Kosovo mora istinski da nauci da uvazava svoju etnicku raznovrsnost. "Ne treba da postujete odredbe iz plana Ahtisarija samo zato sto ste obavezni da to cinite, vec zato sto ocuvanjem i zastitom prava drugih obezbedjujete sopstveni uspeh", istakla je ona. Prijemu u americkoj ambasadi u Pristini prisustvovali su najvisi zvanicnici institucija Kosova i medjunarodnog prisustva.

ZAGREB, 2. jula (Tanjug) - Ministarstvo obrane Republike Hrvatske saopstilo je danas da je prvi kontingent vojnika upucen u mirovnu operaciju KFOR na Kosovu. Kontingent od 20 pripadnika oruzanih snaga RH i dva transportna helikoptera Mi-171 imace zadatak u prevozenju ljudi i tereta. Rec je o prvoj NATO operaciji na podrucju Balkana u kojoj hrvatski vojnici ucestvuju . Svrha mirovne operacije je sprecavanje obnove neprijateljstava i izgradnja bezbednog okruzenja, a ucestvovanjem u toj misiji Hrvatska daje doprinos stabilizaciji stanja na Kosovu i izgradnji kosovskih drzavnih ustanova, navodi se u saopstenju. Slanje hrvatskih snaga u mirovnu operaciju na Kosovu u skladu je sa hrvatskom bezbednosnom i spoljnom politikom, dodaje se u saopstenju. Hrvatski kontigent (HRVCON) je juce poslat na Kosovo na osnovu odluke Hrvatskog sabora o ucestvovanju pripadnika oruzanih snaga u mirovnoj operaciji KFOR na Kosovu od 15. jula 2008. godine.